Књиге професора Радована Дамјановића. Српско српски речник, прва, друга и трећа свеска, Жрнов, Римљани Словенствујући, Кула краља Милутина.
Професор Радован Дамјановић пише да је етимологија кључ историје Срба и других народа. Више пута су ме питали, како то да су сви европски народи настали од Срба. Више пута су ме питали, како то да су сви европски народи настали од Срба – и Грци и Латини и Немци. Одговарао сам увек исто, подсећајући све њих, да се пред нашим очима, и за наших живота, догађа нешто, савременицима сасвим објашњиво и логично, а за пар стотина година постаће тајанствено и недокучиво – Радован Дамјановић.
На трагу психоисторије. Ново читање наше историје – Етимологија. Део примера Мавра Орбина указује да је вандалски језик српски језик. Вандали долазе у Шпанију и потом у Африку са севера, са Северног и Балтичког мора, па је назални одјек нормалан. Осим имена Шпанске покрајине (В)андалузије Шпанцима је остала, међу многими речима, да не кажем наша, можда највише употребљавана реч – вамос, вамо, ајмо – Радован Дамјановић
Време полубогова смењено је временом богова а затим време хероја. Потом је стигло раздобље људи, у коме се ми налазимо.
Аријевско предање говори о нашем добу као каљуги – кали југа, ери блата и тмине. Одавно је српски бард – брад, изрекао: свако време има своје бреме. Бреме на енглеском гласи БРДН. А то је заправо брдо нечега на плећима; па нека је суво грање, уме да притисне. Камо ли онај брдн који притиска душу. „Калијугиста“ би душу назвао ектоплазмом, измеривши јој тежину од једне унце. А како се мери језик? А вавилонска кула? Нећу сад о вавилонској кули, схватите причу о њој само као алегорију, ако вас из било ког разлога све то узнемирава. Атеиста, гностик… могу да покушам да разумем такве људе, јер и њиховим начинима дошли су људи, давно пре мене, до сазнања да се језик квари. Језик, српски, се квари. Кваре се и други језици, али мени заправо једино тешко пада кварење српског језика. Један од „одличних“ начина да се брзо поквари језик је отимање из његовог корпуса, и стварање нових, такозваних, језика.
Даћу вам један инстант пример зашто ми не смета кварење туђих језика: узмимо „црногорски“. Језик. Узмимо „босански језик“. То што се они кваре мени више не смета. Али, пошто знам да се ради о српском језику, не могу да се не секирам кад видим, заправо чујем, његово кварење. Пре двадесет година, а поводом појаве црногорске граматике, (в. Полусрби) рекао сам да ћемо присуствовати настанку „црногорског језика“… Никако не волим што сам испао пророк. Човек се пита шта је следеће. Па, вероватно, појачање пропаганде о такозваном „војвођанском језику`: Ово ма- сакрирање српског језика није само на нематеријалном, духовном плану.
Последице тог процеса довеле су, и доводе, до нестајања српског животног простора. Они који би требало о томе да брину, да се то не догађа, они се не брину, они ништа не раде. Говорим о институцијама на нивоу Државе. Држава не постоји. Сходно томе, све се свело, целокупна борба за српство свела се на појединце и њихове личне напоре. Пошто се моји Речници баве и етимологијом, можда је време да нешто кажем и о њој. Етимологија код Вујаклије и у старогрчком речнику – етима – истина. Дакле, она је у суштини наука о истини. Ако сада кроз истину, да се језик квари, сагледамо и ослушнемо тзв. старогрчки облик етима, схватамо да је тај искварени облик морао имати исправан изворник који је можда гласио — истина. Етима, естима, истина.
Краљ доноси одлуку да се прихвати нацрт масона Ивана Мештровића и да се изгради маузолеј на врху Авале без обзира што се на врху Авале налази средњевековна тврђава-град Жрнов.
Са најширим образовањем свога доба, Павле Соларић, лингвиста и познавалац историје, овом књигом то јест Речником, показује да римски језик (латински) настаје из српског старог језика. Оно што је Соларић написао пре два века и данас стоји чврсто.
Павле Соларић, кратка биографија
Павле Соралић (1779 – 1821.) био је српски лингвиста, географ, археолог и просветитељ. Рођен је у свештеничкој породици. Такође се веома успешно бавио књижевношћу и превођењем са француског, немачког и италијанског. Гимназију је учио у Загребу и Сремским Карловцима а потом свршава студије у Загребу. После студија одлази у Италију где се првенствено посвећује писању и научном раду.
Залагао је се за световно образовање. Године 1804. пише „Ново гражданско земљописаније“ – прву географију на српском језику, која је имали велики одјек у ондашњем српском друштву и култури. Уз Доситеја Обрадовића и Атанасија Стојковића, сматра се највећим просветитељом свога доба.
Због негативне критике поезије од стране Јована Скерлића, Павле Соралић бива заборављен и непознат широј читалачкој публици. Соларића је на један начин рехабилитовао Милорад Павић, сврставајући његову поезију у предромантизам. Тек крајем прошлог века, његове песме бивају објављене у једној, засебној књизи
Одбрана је трајала три године и три месеца а одбраном је командовао је архиепископ српски Данило Други, тада игуман.
Архиепископ српски Данило Други је у историји остао познат, не као ратник, већ као дипломата, државник, писац, просветитељ и задужбинар.
У књизи се налазе и цртежи академског сликара Саше Јовановића.
Я всегда отвечал тем же, напоминая всем им, что на наших глазах и в нашей жизни происходит нечто, что вполне объяснимо и логично для современников, но через несколько сотен лет станет загадочным и непостижимым – Радован Дамьянович.
Срби, најлепши поклон за ваше пријатеље Русе, изабрани текстови Српско-српског речника, најбољег преводиоца на руски госпође Саве Росић, обрадујте пријатеље.